Razgovarali smo sa Markom Dronićem, mladim lekarom iz Laćarka, koji je nedavno započeo specijalizaciju iz opšte hirurgije u Opštoj bolnici Sremska Mitrovica. Marko je primer predanosti, istrajnosti i ljubavi prema pozivu koji je izabrao — ali i prema svom rodnom mestu, kome se uvek vraća i gde je zasnovao svoju porodicu. Sa nama je podelio kako je izgledao njegov put do medicine, šta ga pokreće u svakodnevnom radu, kao i kako balansira između posla, roditeljstva i hobija.
Kako je došlo do odluke da upišete medicinu?
- Ne tako lako. U osnovnoj školi sam želeo da studiram istoriju i išao sam na takmičenja iz istorije. Zato sam upisao gimnaziju sa namerom da studiram istoriju ili arheologiju. Međutim, pri prvom kontaktu sa bolnicom i lekarima, kada je bliski član porodice bio hospitalizovan, ta ideja se spontano javila — samo je trebalo da se probudi. I onda sam, na meni i dalje nepoznat način (kroz smeh), odjednom odlučio da postanem lekar, odmah sa idejom i namerom da budem hirurg.“
Šta za vas predstavlja hirurgija?
- Za mene hirurgija predstavlja krunu medicine. Pored ogromnog teorijskog znanja koje hirurg mora da poseduje, manuelna veština je preko potrebna. Upravo taj spoj teorije i njene praktične primene za mene je bio najprivlačniji. Inače nisam statičan, a jedina oblast koja je dovoljno dinamična i u kojoj smatram da mogu da se ispunim jeste hirurgija.“
Kako pamtite studentske dane i kakav je bio put kroz fakultet?
- Kao jedan bezbrižan i lep period života. Naravno da je bilo teško — mnogo rada, ulaganja i neprespavanih noći — ali se na kraju isplatilo. I dalje smatram da je dobra organizacija ključ uspeha. Ako se od početka pravilno organizuješ, napraviš plan dana i vremena, imaš vremena za sve. Tako sam i radio i nikada se nije desilo da nešto nisam stigao. Medicina je specifičan fakultet — traje duže od drugih i zahteva ozbiljniji pristup. Od prijemnog sa 500 prijavljenih, od kojih se prima 200, do ispita sa preko 2000 stranica koje treba naučiti i kasnije primeniti u praksi. Mogu slobodno da kažem da se život potpuno oboji medicinom na tih šest godina i ona postane svakodnevnica. A zatim se to nastavi… verovatno do kraja života (kroz smeh).
Čitavo jedno putovanje — Per aspera ad astra.“
Kako izgleda jedan vaš radni dan tokom specijalizacije?
Upravo sam započeo specijalizaciju iz opšte hirurgije u Opštoj bolnici Sremska Mitrovica, a na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Radni dan počinje veoma rano: dolazak na posao, vizite, medicinske istorije pacijenata, administrativni deo, zatim učešće u operacijama i praćenje pacijenata u postoperativnom toku, kao i mnogobrojni drugi poslovi koje ovaj posao nosi. Zvuči jednostavno — ali ni malo nije (kroz smeh).“
Koje operativne oblasti vas najviše interesuju?
- Apsolutno opšta hirurgija, odnosno hirurgija stomaka. Što se tiče užeg usmeravanja, još je rano za tako nešto, ali imam planove za daleku budućnost. Uvek se vodim rečenicom: ‘prvo skoči pa reci hop’, tako da to može biti tema jednog narednog perioda.
Kakva su vaša iskustva sa kolektivom i organizacijom bolnice?
- Veoma sam zadovoljan organizacijom, kolektivom i menadžmentom bolnice. Od trenutka kada sam došao, sjajno sam prihvaćen od strane kolega na hirurgiji. Uvek mogu da računam na njihovu pomoć i savet. Smatram da je takav odnos prema mladim ljudima ključ opstanka zdravstvenog sistema. Do sada sam nailazio samo na razumevanje i podršku, i kolektiva i menadžmenta.
Vezani ste za Laćarak?
- Da, sa čuvenog generalnog kanala sam (kroz smeh), ili kako ljudi u Laćarku vole da kažu — ‘sa krila’. Tu i dalje živim i uvek sam se rado vraćao, i siguran sam da će tako i ostati. Tu sam siguran i tu sam osnovao porodicu. Ne mogu da zamislim bolje mesto za odrastanje svog deteta. Mislim da to dovoljno govori koliko mi znači rodno mesto.
Podrška okoline i bliskih ljudi uvek mi je značila i uvek je bila prisutna.
Kako usklađujete posao, obaveze i roditeljstvo?
- Na neki čudan način — za sada, dobro plivam. Pre mesec dana mi se rodila ćerka, pa se trudim da sve uklopim na najbolji mogući način. Teško je, ali je više lepo nego teško. Kao što sam već rekao, bitna je dobra organizacija — onda se sve stiže i nema nikakvih problema.
Šta vas puni energijom u slobodno vreme?
„U poslednje vreme najviše me ispunjava boravak kući sa suprugom i ćerkom. Nema umora koji tom prilikom ne prolazi. Takođe, dosta vremena provodim u lovu. To je moj hobi i moja strast. Član sam lovačkog društva ‘LSK’ u Laćarku, gde vršim funkciju sekretara. Prosto — nedelja bez lova nije nedelja. Boravak u prirodi, lov, lovački psi i dobro društvo — osećaj je neprikosnoven.
