Pravoslavni vernici danas obeležavaju Badnji dan, koji se slavi uoči najvećeg hrišćanskog praznika – Božića. Ovaj dan posvećen je sećanju na dolazak Isusa Hrista i obeležava se u znaku posta, molitve i porodičnog okupljanja.
Badnji dan započinje rano ujutru odlaskom po badnjak, koji simbolizuje drvo koje su pastiri doneli da ogreju pećinu u kojoj se Hristos rodio. Badnjak je simbol topline, zajedništva i svetlosti, a u mnogim sredinama seče se uz molitvu i u tišini, sa posebnim poštovanjem prema običaju.
Tokom dana priprema se posna trpeza, a večera se tradicionalno služi na slami ili uz simbolične elemente koji podsećaju na skromne uslove Hristovog rođenja. Porodica se okuplja u miru, bez svađa i teških reči, jer se veruje da Badnji dan treba dočekati u slozi i smirenju.
Večeras se u hramovima širom zemlje služi večernje bogosluženje i obavlja svečano unošenje i paljenje badnjaka, uz molitve za mir, zdravlje i blagostanje svih ljudi.
Badnji dan predstavlja poziv na tišinu, praštanje i ljubav, kao duhovnu pripremu za radosnu vest o rođenju Hrista, koju pravoslavni vernici dočekuju u ponoć i na Božićno jutro.
