Književnica Nataša Terzić, koja već nekoliko godina živi i stvara u Divošu kod Sremske Mitrovice, doživela je veliko priznanje za svoj književni rad. Ona će svoja uspešna dela „Podruga“ i „Nasleđe predaka“ predstaviti na prestižnom Vidovdanskom saboru, koji organizuje Kosovsko-metohijski odbor Matice srpske.
Ova značajna književna promocija biće održana у petak, 26. juna 2026. godine sa početkom u 19 časova, u Svečanoj sali Matice srpske u Novom Sadu. Pored same autorke, o knjigama će govoriti Jelena Šuljmanac Milošević i Marija Kolašinac, dok će pozdravnu reč prisutnima uputiti dr Aleksandra Novakov.
Od Metohije do Fruške gore: Kosovo kao večna inspiracija
Za Natašu Terzić, predstavljanje u najstarijoj srpskoj književnoj, kulturnoj i naučnoj ustanovi predstavlja krunu dosadašnjeg rada. Njena životna priča duboko je utkana u redove koje piše:
- Koreni i izbeglištvo: Nataša je poreklom iz Begovog Lukavca kod Istoka na Kosovu i Metohiji. Po obrazovanju je ekonomista, a nakon izbeglištva i više od dve decenije života na različitim adresama, svoj mir i novi dom pronašla je u Sremu – u prelepom selu Divoš podno Fruške gore.
- Glavni motivi: Upravo su teška, ali ponosna iskustva života na Kosovu i Metohiji, porodična tradicija, običaji i sudbine običnih ljudi postali glavna inspiracija i okosnica njenog bogatog književnog rada.
O knjigama: „Podruga“ i „Nasleđe predaka“
Novosadska publika imaće priliku da se upozna sa dva izuzetna autorska dela koja čuvaju tradiciju od zaborava:
Roman „Podruga“ – Delo koje je već doživelo više izdanja i privuklo veliku pažnju čitalaca. Roman donosi potresnu i autentičnu priču o položaju žene u patrijarhalnoj sredini Kosova i Metohije u periodu između dva svetska rata.
Zbirka priča i legendi „Nasleđe predaka“ – Knjiga koja na slikovit način prenosi autentične priče o životu, starim običajima i bogatom kulturnom nasleđu srpskog naroda na prostorima Metohije.
Nataša Terzić je tokom prethodnih godina svoje knjige sa velikim uspehom predstavljala publici u Sremskoj Mitrovici, Divošu i drugim mestima širom Srema, gde je stekla brojne i verne čitaoce. Odlazak u Maticu srpsku potvrda je da je njeno stvaralaštvo prepoznato kao značajan doprinos očuvanju sećanja, tradicije i kulturnog identiteta našeg naroda.
