Dok autobusi puni kofera, mladih lica i velikih snova svakodnevno kreću ka zapadu, među onima koji ostaju sve češće se postavlja pitanje: da li je bolji život zaista negde tamo, ili ga možemo graditi ovde?
Prema poslednjim podacima, Srbija godišnje izgubi desetine hiljada mladih. Mnogi odlaze zbog obrazovanja, posla i boljih plata, ali i tražeći osećaj sigurnosti i šire mogućnosti. Oni koji ostaju, često ostaju iz različitih razloga – neki zato što to žele, neki zato što nemaju priliku da odu, a neki zato što veruju da ovde ima prostora za napredak.
“Ima posla i ovde“, često se čuje.
I zaista, prilike postoje, često zahtevaju dodatni trud, istrajnost i veru da je promene moguće pokrenuti iznutra. Ima primera uspešnih karijera, ideja koje su zaživele, i života koji su izgrađeni upravo ovde.
Zanimljivo je da se među onima koji su otišli, mnogi nadaju povratku. Ne odmah, već kada steknu iskustvo, uštede dovoljno za neke svoje planove, ili kada za njih dođe pravo vreme. Ipak, vreme često prolazi brže nego što planiramo, a povratak postaje sve teži.
Srbija možda nije idealna, ali je dom. Ulice koje znamo napamet, prijateljstva bez mnogo objašnjavanja, jezik na kojem mislimo i sanjamo – sve to nosi posebnu vrednost. I ma gde bili, ti detalji nas često podsećaju odakle dolazimo.
Možda pitanje nije jednostavno – da li otići ili ostati. Možda je važnije kako gradimo svoj život, bilo gde da se nalazimo. Da li bežimo ili stvaramo? Da li odlazimo zauvek, ili širimo iskustva koja ćemo jednog dana možda preneti nazad?
Jer možda bolji život nije samo tamo gde su putevi već popločani. Možda je mnogo bliže nego što mislimo.
