Svet se menja brže nego ikada. Tehnologija napreduje iz dana u dan, a ono što je juče bilo revolucionarno, danas je već prevaziđeno. Veštačka inteligencija, automatizacija i robotizovani sistemi ulaze u sve pore društva, od medicine, preko transporta, do obrazovanja i umetnosti.
Mnogi se s pravom pitaju: Hoće li mašine zameniti ljude? Hoće li naš posao, naša stručnost, pa čak i naša kreativnost postati suvišni?
Iako AI zaista menja pravila igre, odgovor nije tako jednostavan. Ne radi se više samo o učenju najnovijih tehnologija ili programiranju. Danas, ono što nas čini nezamenjivim su veštine koje nijedan algoritam ne može u potpunosti da replicira kao na primer kreativno razmišljanje, emocionalna inteligencija, empatija, sposobnost prilagođavanja i rešavanje složenih problema u stvarnom kontekstu.
Ljudi koji znaju kako da uče u hodu, kako da se prilagode, kako da povezuju znanja iz različitih oblasti biće oni koji neće samo preživeti promene, već ih i predvoditi.
A što je još važnije – učenje ne prestaje u mladosti. Danas, ljudi u svojim četrdesetim, pedesetim ili šezdesetim godinama menjaju karijere, otkrivaju nove strasti, završavaju kurseve i pokreću poslove u oblastima o kojima nisu ni sanjali ranije. Mit da je „kasno“ za učenje je prošlost.
Zato je najvažnija veština budućnosti upravo spremnost da učimo. Da se ne zatvaramo pred novim tehnologijama, već da ih razumemo, koristimo i razvijamo u svoju korist.
Mašine mogu da obavljaju zadatke. Ljudi mogu da stvaraju vizije.
U vremenu u kojem se sve menja, biti spreman da učiš, to je jedina stvar koja nikada ne izlazi iz mode.
