Kada se spomene Prvi maj, većina ljudi odmah pomisli na dobru klopu, omiljene pesme, društvo pod vedrim nebom i obavezan „uradak“ u prirodi. Prvomajski uranak u Srbiji i širom Balkana više nije samo dan borbe za radnička prava – on je postao neizostavan simbol prolećnog okupljanja, druženja i bega od svakodnevice.
Ali kako je došlo do toga da jedan revolucionarni praznik preraste u dan za roštilj i planinske livade?
Od radničke borbe do narodnog običaja
Međunarodni praznik rada potiče iz Sjedinjenih Američkih Država, iz Čikaga, gde su 1. maja 1886. godine radnici organizovali masovne proteste zahtevajući osmočasovno radno vreme. Protesti su završeni krvavo, ali njihova poruka odjekuje i danas.
U bivšoj Jugoslaviji, Prvi maj je bio jedan od najvažnijih državnih praznika. Država ga je proslavljala svečano – uz parade, crvene zastave i govore. Ipak, paralelno s tim razvila se i narodna tradicija prvomajskog uranka, koja je preživela do današnjih dana, čak i nakon raspada Jugoslavije i nestanka socijalističkog poretka.
Šta je zapravo „uranak“?
Uranak znači – ustajanje rano, pre svitanja. I dok bi neko mogao reći da to baš i ne zvuči kao praznik, kod nas se taj rani izlazak iz kuće pretvorio u ritual. Ljudi se okupljaju u parkovima, šumama, kraj reka ili jezera, često još u zoru. Rani dolazak obezbeđuje „dobro mesto“, ali i osećaj posebnosti – gledanje izlaska sunca uz zvuke cvrkuta i miris sveže trave.
Porodična i prijateljska tradicija
Za mnoge porodice, Prvi maj bio je vreme kada se okupljaju posle duge zime. Danas, učionice i kancelarije se zamenjuju dekama na travi. Čak i oni koji nemaju slobodan vikend potrude se da „uhvate“ makar deo atmosfere.
Danas – više od roštilja?
Iako se često govori da je „suština zaboravljena“, i dalje postoje sindikalne povorke, okupljanja i protesti. I dalje postoje ljudi koji Prvi maj koriste da podsete na važnost radničkih prava, socijalne pravde i boljih uslova rada. Ipak, većina građana taj dan vidi kao priliku da napuni baterije, provede vreme s dragim ljudima i oseti deo zajedništva koje često izmiče u užurbanom svakodnevnom životu.
Zato, bilo da Prvi maj dočekujete u tišini planinske šume ili uz glasnu muziku u gradskom parku – on i dalje nosi snažnu poruku. Praznik rada je praznik čoveka. I možda je baš to razlog zašto ga i dalje slavimo sa tolikim žarom.
